Tvoja šalica još stoji tu.
Sjedim sam, a vani pada noć,
nemam kome, nemam kud poć'.
Brišem ti broj, pa vraćam ga sto put,
trebam otić', al' na sebe sam ljut.
Svi mi kažu da te moram pustiti,
a ja te ne mogu, ne mogu mrziti.
Ne mogu te mrziti, ne mogu te mrziti,
još te volim, dušo.
Ne mogu te mrziti, ne mogu te mrziti,
ubijaš me, dušo.
Tvoja šalica skuplja prah,
ne perem je, čuvam taj strah.
Svi su otišli, ja čekam sam,
i zovem te, a dobro znam.
Svi mi kažu da te moram pustiti,
a ja te ne mogu, ne mogu mrziti.
Ne mogu te mrziti, ne mogu te mrziti,
još te volim, dušo.
Ne mogu te mrziti, ne mogu te mrziti,
ubijaš me, dušo.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu,
ne mogu te mrziti.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu,
još te volim, dušo.
Ne mogu te mrziti, ne mogu te mrziti,
još te volim, dušo.
Ne mogu te mrziti, ne mogu te mrziti,
ubijaš me, dušo.
Tvoja šalica još stoji tu.
