Nisi je izgubio odjednom, zar ne?
Prestala si pitati kako mi je dan,
a ja sam bio sretan što imam mir i san.
Tvoje "dobro sam" bilo je sve tiše,
a ja te nisam pitao ništa više.
Čekala si me budna, pa si prestala,
a ja nisam ni vidio kad si se predala.
Nisi otišla naglo, nego malo po malo,
svaki dan po komad, dok ništa nije ostalo.
I dok si nestajala, ja sam gledao u stranu,
a sad bih sve dao da zalijepim tu ranu.
Imao sam te, a nisam te čuvao,
gledao sam pored sebe, a nisam te gledao,
sve si mi govorila, ja te nisam slušao,
imao sam te, a nisam te čuvao.
Polovica kreveta sad je zauvijek prazna,
a tvoj jastuk još miriše, i to mi je kazna.
Još uvijek se okrećem da ti nešto kažem,
pa shvatim da pričam sam, i da samo lažem.
Sad imam vremena za sve što nisam imao,
al' nemam tebe, i sve bih to nazad dao.
Najgore nije što si otišla, moja draga,
najgore je što si bila u pravu, moja mala.
I dok si nestajala, ja sam gledao u stranu,
a sad bih sve dao da zalijepim tu ranu.
Imao sam te, a nisam te čuvao,
gledao sam pored sebe, a nisam te gledao,
sve si mi govorila, ja te nisam slušao,
imao sam te, a nisam te čuvao.
Voljela si me cijelu, a ja tek napola,
i zato sad sjedim sam, k'o sjena gola.
Volio bih te sad onako kako si zaslužila,
al' tebe nema, i to je sve što si mi ostavila.
Imao sam te, a nisam te čuvao,
gledao sam pored sebe, a nisam te gledao,
sve si mi govorila, ja te nisam slušao,
imao sam te, a nisam te čuvao.
Ako te netko voli ovako, ne čekaj prazan krevet.
