Ujutro, kad sunce sine,
ja se rodim iz tišine,
kad ustaneš, ja ustanem,
kad zastaneš, ja zastanem.
A u podne, kad je žega,
najbliže sam ti od svega,
ništa drugo ne bih htio,
samo da sam uz te bio.
Ti se nikad ne okreneš,
a ja idem kud god kreneš.

Ja sam tvoja tiha sjena,
bez tebe me nigdje nema,
dok te sunce toplo grije,
a kad zađe, mene nije.
Kad se smiješ, ja sam jasan,
kad zaplačeš, ja sam prazan,
i ne tražim ništa više,
samo zrak što tobom miriše.

Navečer sam dug i tanak
iza tebe, k'o rastanak,
a kad noću sve utihne,
čekam da se jutro digne.
Ti se nikad ne okreneš,
a ja idem kud god kreneš.

Ja sam tvoja tiha sjena,
bez tebe me nigdje nema,
dok te sunce toplo grije,
a kad zađe, mene nije.
Kad se smiješ, ja sam jasan,
kad zaplačeš, ja sam prazan,
i ne tražim ništa više,
samo zrak što tobom miriše.

Ako jednom, usred noći,
ne znaš više kamo poći,
upali svjetlo, samo malo,
vidjet ćeš što je ostalo.

Ja sam tvoja tiha sjena,
bez tebe me nigdje nema,
dok te sunce toplo grije,
a kad zađe, mene nije.
Danas si me ugledala
i u zagrljaj mi pala,
sad na zidu, iste boje,
jedna sjena od nas dvoje.

Ja sam tvoja sjena...
jedna, od nas dvoje.

Verz za deljenje