Reci

Rekla si da ti treba zraka,
i otišla bez ikakvog znaka.
Nisi rekla da me nećeš,
samo da negdje dalje krećeš.
Javiš se nekad iz čista mira,
i to me drži, i to me dira.
Jedno „fališ mi“, kasno u noći,
i već sam spreman k tebi doći.

Samo jednom, u oči, ravno,
reci mi ono što znaš odavno.

Reci da me ne trebaš više,
pa da mi srce opet diše.
Reci, i odlazim bez traga,
i ne dolazim do tvog praga.
A ti šutiš, i gledaš u stranu,
i drhti ti ruka na mom dlanu.
Kako da odem, ljubavi moja,
kad ti u očima piše: tvoja?

Došla si, i sjela preko puta,
a pogled ti negdje luta.
Grickaš usnu, k'o nekad prije,
kad tvoje lice nešto krije.
Slagao sam da imam drugu,
i vidio ti u oku tugu.
Ako je gotovo, budi jaka,
pusti me. I meni treba zraka.

Samo jednom, u oči, ravno,
reci mi ono što znaš odavno.

Reci da me ne trebaš više,
pa da mi srce opet diše.
Reci, i odlazim bez traga,
i ne dolazim do tvog praga.
A ti šutiš, i gledaš u stranu,
i drhti ti ruka na mom dlanu.
Kako da odem, ljubavi moja,
kad ti u očima piše: tvoja?

Ako me trebaš, zašto smo sami,
svatko u svom krevetu, u tami?
A ako ne trebaš, reci: „Ne.“
I gotovo. I to je sve.

Reci da me ne trebaš više,
pa da mi srce opet diše.
Reci, i odlazim bez traga,
i ne dolazim do tvog praga.
„Ne trebam te“, tiho kažeš,
i prvi put mi lažeš.
I idem, jer to si htjela,
a ti ostaješ gdje si sjela.

„Ne trebam te“, kažeš...
i prvi put mi lažeš.