Poljubi me

Poljubac u obraz, u hodu,
i „vidimo se", i „kupi vodu".
Navečer svatko u svom ekranu,
i „laku noć", k'o cimeri u stanu.
I ne fali nam ništa, znam,
samo mi fali onaj prvi plam.

Večeras nismo muž i žena,
večeras smo stranci, bez imena.

Poljubi me k'o da me ne znaš,
k'o da je prvi put, i jedva se daš.
Devet godina, znam ti svaki dah,
al' hoću opet onaj prvi strah.
Kad drhte ruke i ne znaš gdje ćeš,
i ne znaš hoćeš li, il' nećeš.
Ne k'o navika, ne na brzinu,
nego k'o onda, u onom kinu.

Sjećam se kina, zadnjeg reda,
i filma što ga nitko nije gleda'.
Drhtala si, i ja sam drhtao,
ti si prva, jer ja nisam znao.

Večeras nismo muž i žena,
večeras smo stranci, bez imena.

Poljubi me k'o da me ne znaš,
k'o da je prvi put, i jedva se daš.
Devet godina, znam ti svaki dah,
al' hoću opet onaj prvi strah.
Kad drhte ruke i ne znaš gdje ćeš,
i ne znaš hoćeš li, il' nećeš.
Ne k'o navika, ne na brzinu,
nego k'o onda, u onom kinu.

Ne treba mi nova, treba mi ista,
samo da opet, k'o onda, blista.
Nek' čeka svijet, nek' čeka sat,
večeras nisam star, večeras sam mlad.

Poljubi me k'o da me ne znaš,
k'o da je prvi put, i jedva se daš.
Devet godina, znam ti svaki dah,
al' hoću opet onaj prvi strah.
A ti si šapnula, sva nasmijana:
„Tako te ljubim noću, godinama."
Sad znam zašto se ujutro budim
sretan k'o klinac. I sam se čudim.

Poljubi me k'o da me ne znaš...
k'o prvi put.