Znao sam od prve

Kolovoz, trajekt, jutro na moru,
pivo, frendovi, galebi u zboru.
Onda sam te vidio, bosa,
sandale u ruci, u vjetru kosa.
Frend je nešto pričao, ne znam što,
ja sam gledao tebe. Samo to.
Jednom si se okrenula, na čas,
i od tad nema mene, samo nas.

„To ne postoji", kažu mi svi,
a postoji. I zove se: ti.

Znao sam od prve, znao sam tad,
i znam to i danas, i znam to i sad.
Kosa ti je letjela k'o jedro,
a nebo iznad nas, plavo i vedro.
Frendu sam rek'o: „To je ona."
i već sam čuo zvona.
Ni ime ti nisam znao,
al' sve sam ti, u sebi, već dao.

Tražio sam te tri dana, do Bola,
našo' te na plaži, knjiga do pola.
Rek'o sam nešto glupo o knjizi,
smijala si se, i bili smo bliži.
Prvi put te ljubio na rivi,
i znam od tad, zašto se živi.

„To ne postoji", kažu mi svi,
a postoji. I zove se: ti.

Znao sam od prve, znao sam tad,
i znam to i danas, i znam to i sad.
Kosa ti je letjela k'o jedro,
a nebo iznad nas, plavo i vedro.
Frendu sam rek'o: „To je ona."
i već sam čuo zvona.
Ni ime ti nisam znao,
al' sve sam ti, u sebi, već dao.

Da mogu natrag, isti bih dan,
isti trajekt, isti vjetar, isti san.
I opet bih zanijemio, k'o tad,
i opet bih znao. I znam i sad.

Znao sam od prve, znao sam tad,
i znam to i danas, i znam to i sad.
Kosa ti je letjela k'o jedro,
a nebo iznad nas, plavo i vedro.
Sad mala pita kako smo se sreli,
i pričam joj sve, i dan cijeli:
trajekt, vjetar, tvoja kosa,
i ti uz ogradu, bosa.

Znao sam od prve...
znao sam tad.