Pratim te

Preko parka, pa pored pekare,
pa uz one tvoje stube stare.
I tvoj smijeh, sve do trećeg kata,
i moj put natrag, nakon pola sata.

Isti je put, samo puno kraći,
palcem do tebe, da te mogu naći.

Svaku noć sam te kući pratio,
i tek se onda svojoj vratio.
Sad te pratim, al' samo na ekranu,
i cijela si mi stala na dlanu.
Vidim te s morem, s nekim novim,
i palcem te, k'o nekad rukom, lovim.
Nikad ne lajkam, nikad ne pišem,
samo gledam, i tiho uzdišem.

Noćas na tvojoj priči, naše stube,
i dvije sjene što se u mraku gube.
Jedna je tvoja, znam je po kosi,
a druga nije moja. I to me kosi.

Isti je put, samo puno kraći,
palcem do tebe, da te mogu naći.

Svaku noć sam te kući pratio,
i tek se onda svojoj vratio.
Sad te pratim, al' samo na ekranu,
i cijela si mi stala na dlanu.
Vidim te s morem, s nekim novim,
i palcem te, k'o nekad rukom, lovim.
Nikad ne lajkam, nikad ne pišem,
samo gledam, i tiho uzdišem.

Ponekad prođem tuda, u ponoći,
i vratim se, k'o nekad, u samoći.

Svaku noć sam te kući pratio,
i tek se onda svojoj vratio.
Sad te pratim, al' samo na ekranu,
i cijela si mi stala na dlanu.
Noćas sam se sam kući vratio,
i prvi put te nisam pratio.
Neka te prati netko drugi kući,
ja te neću više za sobom vući.

Ja sam te pratio...
i sam se vratio.