Ključevi na stolu

Kad bi krenula svađa, ja sam gledao u mrak
Uzeo bih ključeve i rekao: po zrak
Stajao sam vani, naslonjen na zid
A ti si unutra, gutala svoj stid
Vraćao sam se tek kad se svjetlo ugasi
I mislio da šutnja nekako sve spasi
A ti si prvih godina još trčala do vrata
A onda si prestala

I čovjek to ne shvata
Kad je bilo teško, ja sam izlazio van
I zvao to mirom, a bio je to san
Ti si ostajala sa mnom, s taj isti stol
I sama si nosila i moj svoj bol
Ljubav ne ubije svađa, ni podignut glas
Ubije je onaj koji izađe iz nas
Mislio sam da imam još stotinu dana

A ti si već brojala
Koliko je rana

Stajao sam opet s jednom nogom preko praga
I pravio se da je odlazak moja snaga
I izašao sam opet, koji toliko puta
A ti čak više nisi bila ni ljuta
Vratio sam se u tri, u kuću bez glasa
I tad sam znao da za nas već nema spasa
A ti si prvih godina još trčala do vrata
A onda si prestala

I čovjek to ne shvata
Kad je bilo teško, ja sam izlazio van
I zvao to mirom, a bio je to san
Ti si ostajala sa mnom, s taj isti stol
I sama si nosila i moj svoj bol
Ljubav ne ubije svađa, ni podignut glas
Ubije je onaj koji izađe iz nas
Mislio sam da imam još stotinu dana

A ti si već brojala
Koliko je rana
Sinoć si samo rekla "idi", znam
I tad me prvi put bilo strah da ostanem sam
Jer žena koja moli, ta te još uvijek voli
A ona koja šuti, tu više ništa ne boli
Kad je bilo teško, ja sam izlazio van
I zvao to mirom, a bio je to san

Ti si ostajala sa mnom, s taj isti stol
I sama si nosila i moj svoj bol
Zato večeras ključevi stoje na stolu
I ja ne izlazim, ostajem u tom bolu
Ne bježim više ni u auto, ni u noć
Ostajem tu
I tražim od tebe pomoć