Na rukama

Prvu noć ti je pukla peta,
na starom kamenu, usred ljeta.
Rekla si: „Nosi me“, k'o da je šala,
i od tad te nosim. Nisi ni znala.

Nosio sam te, ne jer si laka,
nego zato što nisi k'o svaka.

Na rukama ću te nositi,
i svakom vjetru prkositi.
Kad padneš, kad se umoriš,
i kad mi ništa ne govoriš.
Na rukama ću te nositi,
i svakom vjetru prkositi.
Kad padneš, kad se umoriš,
i kad mi ništa ne govoriš.

Kad zaspiš u kolima, s mora,
nosim te gore, bez razgovora.

Nosio sam te, ne jer si laka,
nego zato što nisi k'o svaka.

Na rukama ću te nositi,
i svakom vjetru prkositi.
Kad padneš, kad se umoriš,
i kad mi ništa ne govoriš.

Na rukama ću te nositi,
i svakom vjetru prkositi.
Kad padneš, kad se umoriš,
i kad mi ništa ne govoriš.
Danas te nosim preko našeg praga,
i opet si bosa, i opet draga.

Na rukama...
na rukama.