Tvoja strana

Otvorim vrata, čujem taj zvuk,
sve stoji tu, samo te nema.

Ogledalo, tvoj isti kut,
sjedalo pamti tvoj put.
Pjesma ostaje ista, glasna,
svaki put mi zvuči jasna.
Na naslonu ostao trag,
miris koji pamti zrak.
Kvačica škljocne, tvoj zvuk,
vrtim kontakt, isti krug.

Ruka mi stane, u meni znam,
da nisi tu, al' ipak ne dam.

Tvoja strana ostaje tvoja,
makar prazna, nikad moja.
Ovaj kutak, samo tvoj,
nikad neće postat' moj.
Ljeto dođe, zima prođe,
vrata otvorim, nitko ne uđe.
Zatvorim vrata, polako,
makar znam, ostat' će tako.

U pretincu listić star,
sitni trag što nosim k'o dar.
Kovanica u čaši stoji,
tvoj je dodir, samo tvoji.
Sunčane naočale, u sjeni,
čekaju te, k'o i meni.
Dugme s postajom, tvoj glas,
u autu ostaje naš čas.

Ruka mi stane, u meni znam,
da nisi tu, al' ipak ne dam.

Tvoja strana ostaje tvoja,
makar prazna, nikad moja.
Ovaj kutak, samo tvoj,
nikad neće postat' moj.
Ljeto dođe, zima prođe,
vrata otvorim, nitko ne uđe.
Zatvorim vrata, polako,
makar znam, ostat' će tako.

Svake godine, nešto novo,
auto stari, sjedalo ovo.
Sve što mijenjam, moje je samo,
sve što ostaje tvoje, tamo.

Tvoja strana ostaje tvoja,
makar prazna, nikad moja.
Ovaj kutak, samo tvoj,
nikad neće postat' moj.
Ne želim da ikad postane
prazno mjesto, sve što ostane.
Kud god krenem, vraćam se tom,
ovo sjedalo, moj jedini dom.

Zatvorim vrata, isti zvuk,
i to mi je dovoljno.