Ona zna

Skuha kavu u šest i pol,
i stavi je kraj mene, na stol.
Zna kad mi je teško, šuti,
i nikad se ne naljuti.
Ne pita me tko je bila,
ni gdje me je ostavila.
I nikad ne digne glas,
ni onda kad slomim nas.

Volim je, i to je istina,
u meni je i tišina.

Ona zna, i ne traži
ni istinu, ni laži.
Ona zna da jedan dio
nikad nisam donio.
Svako jutro skuha kavu,
i spusti mi ruku na glavu.
Ne spominje nikad nju,
zna da je nosim tu.

Bila je tu kad sam pao,
kad nitko drugi nije znao.
Nije pitala koliko traje,
samo je ostala, i daje.
A ja sam šutio k'o kamen,
i krio taj stari plamen.
I sram me što joj dajem pola,
a ona mi daje sve, do bola.

Volim je, i to je istina,
u meni je i tišina.

Ona zna, i ne traži
ni istinu, ni laži.
Ona zna da jedan dio
nikad nisam donio.
I svako jutro skuha kavu,
i spusti mi ruku na glavu.
Ne spominje nikad nju,
a zna da je nosim tu.

Ona je birala mene,
kad sam ja birao sjene.
I zato ostajem s njom,
i gradim to što zovem, dom.

Ona zna, i ne traži
ni istinu, ni laži.
Ona zna da jedan dio
nikad nisam donio.
Čekala je, bez pitanja,
i ostala, bez obećanja.
Danas sam ja skuhao kavu,
i spustio ruku na glavu.

Ona zna...
i ostaje.