Ista kao tad

Sreli smo se na pumpi, u dva,
k'o da me netko digao iz sna.
Osam godina, jedan tren,
i opet sam bio samo njen.
Rekao sam: "Dobro, hvala",
a duša mi je u grlu stala.
Pet minuta i "moramo poć'",
pa opet svatko u svoju noć.

Rukovali smo se, k'o ljudi,
a sve je vrisnulo u grudi.

Ista si kao tad,
a sve je drugo sad.
Ista ruka, isti glas,
samo je krivi čas.
Prođeš, i opet je mrak,
a ja se pravim jak.
I živim, i sve je tu,
al' ti si u drugom snu.

Ja sam tad radio noću,
ti si čekala da hoću.
Rekla si: "Nisi spreman, znam",
i otišla, a ja ostao sam.
Poslije je sve nekako bilo:
toplo, uredno i milo.
Samo jedno nisam imao,
ono što sam s tobom znao.

Rukovali smo se, k'o ljudi,
a sve je vrisnulo u grudi.

Ista si kao tad,
a sve je drugo sad.
Ista ruka, isti glas,
samo je krivi čas.
Prođeš, i opet je mrak,
a ja se pravim jak.
I živim, i sve je tu,
al' ti si u drugom snu.

Gledam sliku, gledam nas,
i prvi put čujem svoj glas:
"Volio sam te cijelo vrijeme,
i nosio to k'o breme."

Ista si kao tad,
a sve je drugo sad.
Ista ruka, isti glas,
samo je krivi čas.
Našao sam staru sliku
i propuštenu priliku.
Nije kriva ljubav, kriv je čas,
i to je sve od nas.

Nije kriva ljubav,
kriv je čas.